Uzvišeni Allah kaže:
وَأَيُّوبَ إِذْ نَادَى رَبَّهُ أَنِّي مَسَّنِيَ الضُّرُّ وَأَنْتَ أَرْحَمُ الرَّاحِمِينَ فَاسْتَجَبْنَا لَهُ فَكَشَفْنَا مَا بِهِ مِنْ ضُرٍّ وَآتَيْنَاهُ أَهْلَهُ وَمِثْلَهُمْ مَعَهُمْ رَحْمَةً مِنْ عِنْدِنَا وَذِكْرَى لِلْعَابِدِينَ
I Ejjubu se, kada je Gospodaru svome zavapio: "Mene je nevolja snašla, a Ti si od milostivih najmilostiviji!" odazvasmo i nevolju mu koja ga je morila otklonismo i vratismo mu, milošću Našom, čeljad njegovu i uz njih još toliko i da bude pouka onima koji se Nama klanjaju. (El-Enbija', 83-84.)
Poslanik Ejjub, a.s., je u svojoj dovi sjedinio istinu tevhida, očitost neimaštine, potrebu za svojim Gospodarem, postojanje slasti u laskanju Njemu, priznanje svojstva milosti Allaha i to da je On Najmilostiviji, obraćanje Allahu Njegovim svojstvima, neka je On Uzvišen, kao i svoju prijeku potrebu i neimaštinu.
Kada onaj koji se nađe pod iskušenjem ovo dokuči, njegovo iskušenje će biti otklonjeno. Već je iz iskustva dokazano da onaj ko prouči ovaj ajet sedem puta uz ovu spoznaju, njegovo iskušenje će, ako Bog da, biti otklonjeno.
Priredila: hfz. Merjem Kapo
